Stojan Knežević Sipi nije samo legenda Inđije, već bi se za ovog čovjeka moglo slobodno reći da je legenda čitave Srbije zbog svojih poteza.
Naime, Sipi se 35 godina bavi fudbalom, a kada je poslije mnogo godina provedenih kao fudbaler okačio kopačke o klin odlučio je da se posveti treniranju mladih.
Međutim, u njegovoj Inđiji primjetio je da djeca baš i nemaju neko stalno mjesto gdje bi mogli da se bave fudbalom. I onda je odlučio da uradi nešto što bi rijetko ko uradio na njegovom mjestu – prodao je svoje nekretnine kako bi klincima sagradio fudbalski teren!
I tako je Sipi postao podstanar, ali se nikada nije pokajao.
“Ja sam prošao omladinsku školu u ‘Vojvodini’, igrao sam u ‘Agrouniji’ u Inđiji i tako je krenulo sa tim radom sa mladima. I ja sam počeo da razvijam decu kojoj sam bio posvećen. Nisam ništa drugo radio samo sam se posvetio toj deci i omladini opštine Inđija” počinje čuveni trener svoju priču.
Pokušavao je on da se napravi teren za dječiji fudbal u Inđiji, ali to mu nije uspjelo.
“Svi u Srbiji naprave glavni stadion, eventualno pomoćni. I tu trenira prvi tim, trenira podmladak… a deca ništa! I šta ja uradim? Prodam svoju nekretninu! Prodao sam dvoiposoban stan i lokal u centru Inđije. I kupim plac, a odem u podstanare. Stan mi je bio podstanarski tri sa tri godinu dana! I napravim deci sve maksimalno, da imaju svoj prostor” priča ovaj sjajni čovjek.
Ali on nije djecu učio samo sportu, već i životu. Kako kaže, objašnjavao im je šta je ličnost i karakter. A čak nije htio ni članarinu da naplaćuje.
“Ja nisam išao na članarinu. Ma kakva članarina! Ja sam toj deci pomagao. Zato sam i penzionisao sa minimalnom penzijom” priča on.
Imao je on velike planove, ali nažalost nisu se svi ostvarili. Ipak, uspio je da odgaji igrače koji su kasnije napravili velike karijere. Jedan od njih je i poznati reprezentativac Igor Đurić, koji je igrao u vrijeme Radomira Antića.
Ipak, Sipi naglašava da se on ne bavi marketingom već radom na terenu.
“Imam dosta igrača koji su bili u mojoj školi… Na primer, Bojan Dubajić koji je igrao za “Bate Borisov. Tu je Banjac koji je igrao u Krasnodaru, Lemajić koji je u Belgiji, Georgijević koje bio u Partizanu…” priča on.
Nažalost, rijetko ko se javi ovom treneru ali Sipi kaže da od njih i ne očekuje tako nešto.
“Ja sam njima rekao: ‘Majstori, ja sam se samo na vašem putu našao. Ja sam vama u službi’. Ja ne očekujem ni od koga ništa” kaže ovaj čovjek.
A koliki uticaj ima na mlade govori i to da mu se često obraćaju nastavnici lokalnih škola.
“Iz škola su me zvali i kažu da to još nastavnici nisu doživeli – deca pišu pismene zadatke o meni! Tako da je to jedna erupcija zadovoljstva i emocija koje oni meni pružaju kad prođem gradom, odem u gimnaziju ili bilo gde. To je deo mog života i kako su oni meni vraćali kroz neko poštovanje” kaže trener.
Iako djecu uči fudbalu, naglašava da je najveći uspjeh zapravo to što mladi od njega uče i šta je to karakter.
“Da oni vladaju životom i da drže svoj život u svojim rukama… oni tačno znaju gde se nalaze i koju odluku da donesu. Ja sam se bavio i njihovim poteškoćama, zdravstvenim i materijalnim” dodaje Sipi.
Ali svega ovoga, možda, ne bi bilo da ovaj hrabri čovjek nije imao podršku svoje hrabre supruge čak i u trenucima kada roditelji nisu imali povjerenja u njegov potez.
“Moja gospođa je fakultetski obrazovana žena. Ja sam imao jednu sreću da je ona mene jako zavolela. Ona je mene zavolela da je to strašno! I sada moji školarci koji su završavali škole kažu meni ovako: ‘Sipi, zato si došao do kraja jer tetka Draginja je bila slepa, toliko je bila zaljubljena. A ti si bio slep jer si toliko voleo tu decu i fudbal. I zato ste došli do kraja!’. Zahvaljujući njoj koja me je pratila u pedesetoj godini da se odreknem svega, dok me tata zamalo nije ubio i pitao me šta ja to radim?! Pričam o toj ulozi žene. To je jedna divota da je ona meni mogla da pomaže sve što treba!” zaključio je ovaj sjajni čovjek, a prenosi “24Sedam”.
